DEPRESIJA

Priroda depresivnog poremećaja je takva da utiče na način na koji se hranimo, spavamo, kako se osećamo i kako se doživljavamo. Mnogi za sebe govore da su “depresivni”, ali prava depresija nije loše raspoloženje i tuga koja će proći za dan ili dva uz malo dobre volje, dobro društvo, razgovor sa prijateljima ili uz šetnju. U stvari, prava depresija se ne može odagnati snagom volje i nema koristi od blagonaklonih reči ljudi oko nas da se saberemo, stisnemo zube i idemo dalje, ili opaski poput “S obzirom šta ti se dešava, nije ni čudo da si depresivan/na i da razmišljaš o najgorem”. 

Jedna od predrasuda vezanih za depresiju je da je ovaj poremećaj raspoloženja vezan za slabost karaktera i volje. Ona je deo širokog dijapazona predrasuda vezanih za mentalne bolesti i kao takva je široko raprostranjena među ljudima i vodi u stigmatizaciju, koja za posledicu ima diskriminatorno ponašanje. Značajno je ukazati na fenomen “samostigmatizacije”. Naime, osobe su usvojile predrasude ranije tokom života, pa po razvoju poremećaja i na sebi primenjuju naučeni način percepcije poremećaja, što doprinosi kasnom javljanju lekaru za pomoć, podstiče samoizolaciju i doprinosi produbljivanju depresije.

Odgovarajući tretman može pomoći u najvećem broju slučajeva, dok odlaganje ili neodgovarajući tretman mogu produžiti ovakvo stanje na mesece i godine.

Kako prepoznati depresiju

Različiti ljudi depresiju doživljavaju različito, ali ipak se mogu izdvojiti simptomi koji su karakteristični. Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata i telo i misli. Najlakše je prepoznati depresiju kroz osnovne simptome, a značajno je napomenuti da je potrebno da simptomi traju najmanje 2 nedelje ili duže.Treba napomenuti da depresija može biti blaga, umerena, teška i teška sa psihotičnim elementima. Osnovne simptome čine:

·       Nedostatak životne radosti ili smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre pojave bolesti;

·       Osećaj tuge ili žalosti. Osoba se nekada oseća vise praznom nego tužnom, ili navodi da je istovremeno i tužna i prazna;

·       Bezvoljnost, kao gubitak interesa za hobije i sve drugo u čemu je osoba ranije uživala;

·       Niska energija i brzo umaranje;

·       Strah se javlja kod mnogih, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše da se dogodi;

·       Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali i kao pojačana potreba za snom;

·       Razmišljanje o samoubistvu i smrti uopšte;

·       Teškoće u donošenju odluka;

·       Oštećena koncentracija i pažnja;

·       Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje;

·       Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti;

·       Stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, vrtoglavica, hronični bolovi, usporenost u kretanju;

·       Razdražljivost;

·       Nemogućnost opuštanja;

·       Gubitak ili povećanje telesne mase.

Depresija je u velikom broju slučajeva povezana sa osećanjem strepnje koja može biti vrlo uznemirujuća i oneposobljavajuća, i kaže se da depresija i anksioznost idu ruku pod ruku. Depresija se može kriti ogrnuta strepnjom, ali i nekim drugim nespecifičnim telesnim simptomima, kao što su glavobolje, bolovi u drugim delovima tela koji nemaju organski uzrok, vrtoglavice ili zaokupiranost telesnim bolestima, smetnje disanja, gastrointestinalne smetnje tipa “nervoza želuca” ili zatvor, zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Može se reći da je depresija bolest sa mnogo lica, i tada govorimo o tzv. “maskiranoj depresiji”.

Depresija takođe može biti jedna strana medalje tzv. bipolarnog poremećaja raspoloženja, koji se manifestuje izmenom maničnih i depresivnih faza. To je bolest sasvim druge prirode, te se njene terapija i tok znatno razlikuju.

Depresija je često udružena sa telesnim bolestima i nepovoljno utiče na njihov tok i ishod. Američka asocijacija za srce npr. predlaže da se depresija uvede kao nezavisni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Uzroci i okidači

Uzroci leže u nekoliko ravni koje zajedno, kod različitih osoba u različitim odnosima, uzrokuju depresiju: genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija), psihološki razvoj i struktura ličnosti koja se formira u kontekstu porodice i društva, adekvatnost mehanizama odbrane, gubitak bliske/ih osoba, gubitak socijalne sigurnosti, stres, prirodne katastrofe, telesne bolesti, društvene promene i nesigurnost,  i dr. Svi ovi faktori zajedno doprinose poremećaju ravnoteže neurotransmitera u mozgu (pre svega serotonina i noradrenalina, ali i drugih za funkciju mozga važnih molekula), što za rezultat ima pojavu depresije.

Kako se depresija dijagnostikuje? Šta će se dogođati kod psihijatra?

Lekar specijalista psihijatar/neuropsihijatar će kroz razgovor moći da odredi radi li se o pravoj depresiji ili samo o prolaznom depresivnom raspoloženju, ili pak eventualno o nekom drugom poremećaju. Moguće je da će vas psihijatar uputiti kod kliničkog psihologa.

Kako se depresija leči?

Najvažnije je znati da lečenje postoji i da je uspešno u velikom broju slučajeva. Lečenje podrazumeva primenu lekova-antidepresiva i psihoterapije.

Antidepresivi

Lekovi koji se koriste u lečenju stanja depresije, anksioznosti ali drugih bolesti su antidepresivi. Antidepresivi nisu anksiolitici tj. sedativi, kao što su Bensedin, Bromazepam, Xanax itd. i ne treba ih mešati sa ovom grupom lekova. Postoji nekoliko grupa antidepresivnih lekova, različitih mehanizama delovanja. Važno je znati da je antidepresive potrebno  uzimati duže vreme i da njihovo delovanje počinje tek nakon 2-3 nedelje kontinuirane upotrebe, pa ih treba uzimati prema uputstvima lekara. Lečenje je potrebno uvek sprovoditi pod kontrolom lekara.

Uzrokuju li antidepresivi zavisnost?

Ne! Uobičajeni strah od zavisnosti je neutemeljen. Prava zavisnost praćena neizdrživom potrebom, te potrebom za sve većim količinama da bi se osigurao isti učinak, nepoznata je kod uzimanja antidepresivnih sredstava, čak i ako se lek uzima vrlo dugo.

Psihoterapija

Terapija razgovorom će pomoći da otkrijete uzroke svoje depresije i da je bolje i brže prebrodite. Lekar vam može preporučiti dobrog licenciranog psihoterapeuta za individualnu ili grupnu terapiju.

Kognitivno-bihevijoralana terapija će vas naučiti da preispitate svoje negativne misli i razvijate daleko realističniji pogled na život. Psihoanaliza ili psihoanalitička terapija će vam pomoći da rekonstruišete svoj psihički život, da se upoznate sa samim sobom, da se prihvatite i razvijete zrele mehanizme odbrane. Mogući izbor uključuje i transakcionu analizu, Rogersovu na klijenta orijentisanu psihoterapiju, kao i  psihoanalitičku grupnu terapiju.

Tehnike opuštanja mogu vam pomoći da pobedite stres i teskobu koje su često povezane sa depresijom. U svoje lečenje uključite i zdrave životne stilove, kao što su zdrava ishrana, dodatke ishrane poput omega-3 masnih kiselina, te vitamina B-kompleksa, a ne treba zaboraviti na rekreaciju (npr. šetnju). Promena stila života može biti od velike pomoći. Redukujte svoj posao u okvire radnog vremena i ostavite se poroka poput droge i alkohola.

Kako pomoći depresivnoj osobi?

Kada bliska osoba postane depresivna, mnogi odnosi unutar porodice, neke druge grupe ili prijateljstva postanu poremećeni. Iz prva je teško shvatiti šta se događa, pa se javljaju osećaji nemoći, besa, nestrpljenje i neverica prema osobi koja je depresivna. Zbog ovakvih osećanja često padnemo u iskušenje da kažemo osobi : ”Saberi se, nije to ništa”, “Sve je to samo u tvojoj glavi”, “Potrudi se više, nemoj da se prepuštaš”, “I drugima je teško, pa se trude”, “Trgni se”, “Depresija je luksuz, nema se danas vremena za to” itd. Neophodno je zapamtiti i imati na umu da osoba koja boluje od depresije nije u stanju da pomogne sebi na način kako bi to inače činila. Stoga su nežna briga, iskazivanje ljubavi, strpljenje i ohrabrivanje za javljanje lekaru i primenu terapije ključni načini naše pomoći. Nemojmo preterivati u nameri da razveseljavamo i da predlažemo aktivnosti koje su za depresivnu osobu teške, jer ćemo time samo povećati osećaj nemoći i podstaći ćemo negativne misli. Konstantno ponavljanje negativnih misli i druge manifestacije nemoći su mnogim ljudima teške za podnošenje, zato se vežabajmo strpljenju i ugrizimo se za jezik, kada god posegnemo za argumentacijama koje kod obolelog mogu uzrokovati kontraefekte.

Kako bi bolje razumeli depresiju i kako bi bili što bolja podrška potražimo informacije o depresiji na internetu, u knjigama ili od stručnjaka psihijatra ili psihologa. Informacije će nam pomoći da modifikujemo svoje stavove i ponašanje prema depresivnoj i da joj budemo adekvatna podrška. Nemojmo zaboraviti da su svima, pa i depresivnoj osobi, potrebni privatnost i poštovanje.

Željko Bibić