Centar Srce sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva.

Osnovan je 1991. godine na inicijativu grupe profesora sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, između ostalih, prof. dr Slobodanke Stanković i prof. dr Slavice Selaković-Buršić, kao Savetovalište za psihološku pomoć učesnicima rata. Iako su usluge Centra prvobitno bile namenjene žrtvama rata, ustanovljeno je da potrebu za psihološkom pomoći u velikoj meri imaju «obični» građani koji nisu bili direktno ugroženi ratom. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je decenijama visoka stopa samoubistva koja karekteriše Vojvodinu početkom devedesetih doživljavala svoje najveće vrednosti, jasno je da je postojala potreba da se aktivnosti Centra preusmere sa jedne rizične grupe na potrebe celokupnog društva pod rizikom. Tako, 1993. godine, Centar menja naziv u Srce – Psihološko savetovalište za krizna stanja i žrtve rata, i postaje član  mreže centara koji se bave intervencijama u krizi i prevencijom samoubistva - Befrienders International. Od tada su i principa rada «Srca» usaglašeni sa internacionalno prihvaćenim metodama.

Konačan naziv centra formiran je 2000. godine: Srce – Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva.

Misija Centra se sastoji u emotivnoj podršci osobama u krizi i prevenciji samoubistva putem telefona i e-mail-a. Postoji nastojanje da se produži radno vreme na na 24h i da se steknu uslovi za pružanje podrške »licem u lice« (»face to face«) kako bi bili što dostupniji osobama kojima je pomoć Centra potrebna.

Vizija Centra je društvo u kojem:

·             manje ljudi oduzima sebi život

·             ljudi mogu da istraže sopstvena osećanja

·             ljudi mogu da priznaju i poštuju osećanja drugih.

Vrednosti – suštinska uverenja koja čine osnovu rada Centra:

·          važno je imati mogućnost za istraživanje teških osećanja

·          slušanje u poverenju i prihvatanje bez predrasuda mogu ublažiti ljudsku nesreću i  osećanja koja vode do samoubistva

·          svako ima pravo da donosi suštinske odluke o sopstvenom životu, uključujući i odluku da izvrši samoubistvo

Bitna karakteristika pristupa koji koristi u kontaktu sa korisnicima je nedirektivnost, a osnovna tehnika koja se koristi je aktivno slušanje.

To podrazumeva prihvatanje sagovornika u potpunosti, bez predrasuda, i pružanje atmosfere koja mu omogućuje da istražuje svoja osećanja i otvoreno priča o njima. Pri tome se sagovornicima ne daju nikakvi saveti, moralni sudovi ili uteha da će ono što ih muči  proći. Razgovor vođen na ovaj način neće dovesti do rešavanja aktuelnih životnih problema i dilema, ali može dovesti do emotivne rasterećenosti i do toga da se lakše prebrodi dati trenutak, a u najboljem slučaju, može dovesti do posmatranja datog problema iz drugog ugla što otvara mogućnost javljanja novih ideja koje mogu doprineti njegovom prevazilaženju.

Povelja koju je Centar prihvatio učlanivši se u mrežu Befrienders Worldwide zapravo odražava principe kojih se pridržava u svom radu:

1. Centar pruža emotivnu podršku  osobama u krizi ili  neposrednoj opasnosti da oduzmu sebi život.
2. Volonteri  u Centru se trude  da ublaže ljudsku nesreću, usamljenost, očaj i depresiju.
3. Osoba koja pozove zadržava slobodu da donosi svoje odluke uključujući i odluku da oduzme sebi život.

4. Činjenica  da je osoba zatražila pomoć  kao i sadržaj  razgovora su strogo poverljivi unutar Centra.
5. Volontere koji pružaju  podršku  podržavaju drugi iskusni volonteri uz konsultaciju profesionalca.
6. Osoba koja zove može biti upućena na pomoć drugih institiucija iz oblasti medicine, socijalne i materijalne pomoći.

7. Volonterima je zabranjeno da nameću svoja lična ubedjenja ili da utiču na osobe koje zovu u pogledu politike, filozofije ili religije.